Napredujem svakog dana, ili nazadujem svakog dana - nešto od ova dva je sigurno ispravno reći, a oba su super za moju dijetu.
Juče i danas, da ne bih mislila na hranu, posvetila sam se čitanju blogova. Mada sam skeptična po pitanju raznoraznih rezultata još raznoraznijih istraživanja o srpskoj pameti i inteligenciji, sada sam poverovala. Čitajući šta ljudi pišu, način na koji pišu, me je potpuno fascinirao. Sve što sam pročitala, a birala sam prilično nasumice, bilo je i više nego zanimljivo.
Mislim da, ako to već neko nije uradio, a ako i jeste, ja da podvučem - kreativnost nam ne nedostaje, obrazovanje isto tako, emotivnosti imamo na pretek. Moje pitanje je - da li ste adekvatno plaćeni na poslu? Mislim da osobe sa ovakvim idejama, informacijama i znanjima treba da se visoko finansijski nagrađuju jer su blago za svakog poslodavca. Ili možda nisu, bar ne u majčici nam Srbiji?
Ovo je obavezno pitanje mog dragog muž svakog prvog dana moje dijete. On, koji bi najradije sam pojeo čokoladu od 300grama, ne nudeći je nikome, skrivajući se od halapljivih usta koja bi da se zaslade njegovom omiljenom poslasticom (kao da su mu druge neomiljene), redovno pokazuje neverovatnu darežljivost i potrebu da deli sa mnom na prvi dan moje dijete.
U mojoj kući uvek mora da postoje zalihe omiljenih slatkiša moga muža - čokolada, čokoladica, kolača, keksića, neizbežne koka-kole, kandiranog voća, čipsa, smokija, slanih gricklaica razne vrste. Moj dragi bez njih ne može da živi i obilato ih jede svakodnevno, obično u večernjim časovima uz svoj omiljeni fudbal. Nije me čudilo što izgleda kao motka uz tolike slatkiše dok je trenirao fudbal, ali dve godine po prestanku sa istom količinom gluposti koje jede ugojio se samo 3 kilograma i još uvek spada u kategoriju neuhranjenih.
Zajedno smo od mojih 62 kilograma, i evo stigli smo da 105,3. Nikada nisam znala da mu kažem ne, kako sada da naučim da kažem "Ne, neću čokoladu! Jedi je sam!"
Prokrastinacija (reč koju nisam iz prvog znala ni da napišem) obeležava moj život iz dana u dan, a Boga mi, i iz godine u godinu.
Možemo je smatrati samosabotirajućom tendencijom, koja se definiše kao izbegavajuće ponašanje koje vodi u sabotažu postizanja sopstvenih ciljeva. Odluka da odložimo nešto što nam je važno je impulsivna odluka, tzv. „odluka iz stomaka“. Lenjost nije isti pojam, jer se kod lenjosti javlja apatija, cilja nema ili dosezanje tog cilja nije važno. Prokrastinacija je pojava koja nas vodi u maksimalno zadovoljstvo danas, ovog trenutka, a prenebregava se činjenica dugotrajnih posledica.
Uzroci prokrastinacije su:
PERFEKCIONIZAM (potreba da se stvari rade perfektno, a ako nisam sposoban da ih tako radim, onda sam totalni gubitnik i ne treba ni da počinjem)
STRAH OD NEUSPEHA (ne smem da pogrešim, jer ako pogrešim onda sam luzer, manje vredan...)
MODEL MAJSTORSTVA (vidimo kako drugim ljudima ide lako aktivnost koju mi želimo da izvedemo, probamo i mi, ali nama ne ide tako lako i onda odustajemo, jer mi nismo rođeni za to - da jesmo, išlo bi nam dobro od samog početka)
STAVLJANJE KOLICA ISPRED KONJA (čekamo da budemo raspoloženi, čekamo inspiraciju, motivaciju... E kako to ne ide baš tim redom, nikako da počnemo. Pogrešna je pretpostavka da je neophodna motivacija da bi nešto otpočeli – prvo donesemo odluku da nešto uradimo, krenemo u aktivnost, pa se javi motivacija, pa još malo aktivnosti, raste motivacija, sledi još više akcije...)
NESIGURNOST U SEBE
PASIVNA AGRESIVNOST
IZOSTANAK NAGRADE ILI PRIZNANJA
PRINUDA, MORANJE (jer mnogo je teže otpočeti nešto što morate, nego nešto što želite)
Vrste prokrastinacije (po Knausu):
PROKRASTINACIJA ODRŽAVANJA – odnosi se na svakodnevne aktivnosti i obaveze („Sutra ću da peglam, sad ću da se igram na kompu“.)
PROKRASTINACIJA RAZVOJA – odlaganje bavljenja sadržajima koji su vezani za lični rast i razvoj, usavršavanje ili održavanje zdravlja ( „U ponedeljak prestajem da pušim“ – a što ne sada?).
HRONIČNA PROKRASTINACIJA – celog dana se bavimo čišćenjem, peglanjem, kuvanjem i tako zavaravamo sebe da smo vredni, a u stvari dajemo sebi lažnu vrednost baveći se stvarima koje nisu prioriteti.
KVADRAT VREMENA
|
|
VAŽNOST / ZNAČAJNOST
|
||
|
|
+ |
- |
|
|
+ |
Važno i hitno
|
Hitno, ali nije značajno · Pije mi se kafa sa drugaricom · ... |
|
|
- |
Nije hitno, ali je važno · Stručno usavršavanje · Učenje jezika · Bavljenje sportom · DIJETA · PRESTANAK PUŠENJA |
Nije hitno, a nije ni važno
|
|
Svako od nas može da po istoj šemi napravi sopstveni kavadrat vremena. Za prokrastinaciju je posebno značajan donji levi deo kvadrata – one stvari i aktivnost koje su nam značajne, ali nisu hitne. Na njima najčešće prokrastiniramo.
Mehanizmi održavanja prokrastinacije:
ZAVARAVANJE KROZ DELATNOST – kompjuter, TV, štampa, home office
KOGNITIVNO ZAVARAVANJE – „manjana zamka“ – sutra je novi dan, počeću sutra; uslovna „manjana zamka“ – počeću kad se za to steknu uslovi; zamka prošlosti – tek kada rešim sve svoje probleme iz prošlosti (majka i otac su se razveli) moći ću da se bavim završavanjem studiranja; „Catch 22“ – postavljanje nemogućih, nerešivih uslova za početak; emotivno zavaravanje – to je ono čekanje da budemo u dobrom raspoloženju ili da nam se javi motivacija.
Danas sam, u sklopu priprema, rešila da sagledam sve svoje prethodne pokušaje mršavljenja. Kako se na greškama uči, možda i ja nešto naučim.
Počelo je mnogo davno, pre pola mog života, sa 15 godina. Tada sam imala 60kg i današnjih 170cm. Nekako sam ukačila da sam debela, tako da sam odbijala hranu i svaki drugi dan sa dve drugarice sam se vraćala kući iz škole zbog raznih problema - bolovi u želucu, padanje u nesvest... To se pokazalo i kao sasvim inteligentni način napuštanja časova i za mene i za drugarice, koji smo posle učestalo koristile (za najbolje đake odeljenja niko nije sumnjao da baš toliko lažu).
Posle su se nizale razne sprave - stmak-eliminator, magneti za mršavljenje koji se nose na ruci, minđuša za mršavljenje koja se, normalno, nosi na uhu (ali na gornjem delu, tako da nikada nije htela da stoji), slimbelt ili nešto slično elektrošokovima, saunabelt - mnogo dobro koga boli stomak, nešto kao savremeni termofor (premišljala sam se mesecima pre nego što sam se uključila u struju), sobna bicikla, nožni tegovi, ručni tegovi, bermude za mršavljenje, pojas za mršavljenje, kesa za mršavljenje (a može i za đubre)... Ništa nije delovalo iz jednostavnog razloga - ništa nije ni korišćeno. Celokupna euforija je trajala po 5 dana, a onda je oduševljenje splasnulo jer ni jedna sprava nije bila čarobni štapić.
Oduševljavanje spravama se smenjivalo sa oduševljavanjem magičnim preparatima koje sam trpala u sebe takođe po najviše 5 dana - SREĆOM!!! Tu su bili razni čajevi od 1, 2 ili 3 faze sve dok od jednog nisam probdela noć na WC šolji i završila u hitnoj pomoći (još uvek se prodaje!!!); zatim tablete sa raznim ukusima , mirisima i čarobnim sastojcima koje su kod mene završile sa Xenikalom (ko je probao zna o čemu govorim, ko nije ne probao ga nikada).
Na kraju sam se odlučila za naučni pristup - posete lekarima i psiholozima (a ja sam jedan od njih). Psiholozi su brzo izgubili svoju čar, jer posle nekoliko seansi nisu mogli da me gledaju - mislim, taj psihotični kontratransfer (ko razume, shvatiće). Ipak, ruku na srce, osim promašaja sa endokrinolozima i nekoliko litara krvi, lekari su me i doveli na ovaj put mudrosti i zdravlja. Tačnije jedan lekar. On je jedina osoba koja me nije osuđivala verbalno ili neverbalno.
Ali, kako je sutra udarnički praznik rada, ja odoh da uz Internacional-nu (kuhinju), uz roštilj (zdravo, odlično za dijetu), u netaknutoj prirodi (dobro za mršavljenje) provedem svoje poslednje nezdrave dane. Posle samo zdravlje, makrobiotika, fiber, flavonoid, brokoli i ko zna šta sve još.
A da li sam vam rekla da od sutra prestajem da pušim?
| « | Decembar 2025 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- Avgust 2008 [1]
- Maj 2008 [4]
- April 2008 [4]
