You can glow

Napredujem svakog dana, ili nazadujem svakog dana - nešto od ova dva je sigurno ispravno reći, a oba su super za moju dijetu. 

Juče i danas, da ne bih mislila na hranu, posvetila sam se čitanju blogova. Mada sam skeptična po pitanju raznoraznih rezultata još raznoraznijih istraživanja o srpskoj pameti i inteligenciji, sada sam poverovala. Čitajući šta ljudi pišu, način na koji pišu, me je potpuno fascinirao. Sve što sam pročitala, a birala sam prilično nasumice, bilo je i više nego zanimljivo. 

Mislim da, ako to već neko nije uradio, a ako i jeste, ja da podvučem - kreativnost nam ne nedostaje, obrazovanje isto tako, emotivnosti imamo na pretek. Moje pitanje je - da li ste adekvatno plaćeni na poslu? Mislim da osobe sa ovakvim idejama, informacijama i znanjima treba da se visoko finansijski nagrađuju jer su blago za svakog poslodavca. Ili možda nisu, bar ne u majčici nam Srbiji?

 Ovo je obavezno pitanje mog dragog muž svakog prvog dana moje dijete. On, koji bi najradije sam pojeo čokoladu od 300grama, ne nudeći je nikome, skrivajući se od halapljivih usta koja bi da se zaslade njegovom omiljenom poslasticom (kao da su mu druge neomiljene), redovno pokazuje neverovatnu darežljivost i potrebu da deli sa mnom na prvi dan moje dijete. 

U mojoj  kući uvek mora da postoje zalihe omiljenih slatkiša moga muža - čokolada, čokoladica, kolača, keksića, neizbežne koka-kole, kandiranog voća, čipsa, smokija, slanih gricklaica razne vrste. Moj dragi bez njih ne može da živi i obilato ih jede svakodnevno, obično u večernjim časovima uz svoj omiljeni fudbal. Nije me čudilo što izgleda kao motka uz tolike slatkiše dok je trenirao fudbal, ali dve godine po prestanku sa istom količinom gluposti koje jede ugojio se samo 3 kilograma i još uvek spada u kategoriju neuhranjenih.

Zajedno smo od mojih 62 kilograma, i evo stigli smo da 105,3. Nikada nisam znala da mu kažem ne, kako sada da naučim da  kažem "Ne, neću čokoladu! Jedi je sam!"
 

Prokrastinacija (reč koju nisam iz prvog znala ni da napišem) obeležava moj život iz dana u dan, a Boga mi, i iz godine u godinu.

Možemo je smatrati samosabotirajućom tendencijom, koja se definiše kao izbegavajuće ponašanje koje vodi u sabotažu postizanja sopstvenih ciljeva. Odluka da odložimo nešto što nam je važno je impulsivna odluka, tzv. „odluka iz stomaka“. Lenjost nije isti pojam, jer se kod lenjosti javlja apatija, cilja nema ili dosezanje tog cilja nije važno. Prokrastinacija je pojava koja nas vodi u maksimalno zadovoljstvo danas, ovog trenutka, a prenebregava se činjenica dugotrajnih posledica.

Uzroci prokrastinacije su:

PERFEKCIONIZAM (potreba da se stvari rade perfektno, a ako nisam sposoban da ih tako radim, onda sam totalni gubitnik i ne treba ni da počinjem)

STRAH OD NEUSPEHA (ne smem da pogrešim, jer ako pogrešim onda sam luzer, manje vredan...)

MODEL MAJSTORSTVA (vidimo kako drugim ljudima ide lako aktivnost koju mi želimo da izvedemo, probamo i mi, ali  nama ne ide tako lako i onda odustajemo, jer mi nismo rođeni za to - da jesmo, išlo bi nam dobro od samog početka)

STAVLJANJE KOLICA ISPRED KONJA (čekamo da budemo raspoloženi, čekamo inspiraciju, motivaciju... E kako to ne ide baš tim redom, nikako da počnemo. Pogrešna je pretpostavka da je neophodna motivacija da bi nešto otpočeli – prvo donesemo odluku da nešto uradimo, krenemo u aktivnost, pa se javi motivacija, pa još malo aktivnosti, raste motivacija, sledi još više akcije...)

NESIGURNOST U SEBE

PASIVNA AGRESIVNOST

IZOSTANAK NAGRADE ILI PRIZNANJA

PRINUDA, MORANJE (jer mnogo je teže otpočeti nešto što morate, nego nešto što želite)

Vrste prokrastinacije (po Knausu):

PROKRASTINACIJA ODRŽAVANJA – odnosi se na svakodnevne aktivnosti i obaveze („Sutra ću da peglam, sad ću da se igram na kompu“.)

PROKRASTINACIJA RAZVOJA – odlaganje bavljenja sadržajima koji su vezani za lični rast i razvoj, usavršavanje ili održavanje zdravlja ( „U ponedeljak prestajem da pušim“ – a što ne sada?).

HRONIČNA PROKRASTINACIJA – celog dana se bavimo čišćenjem, peglanjem, kuvanjem i tako zavaravamo sebe da smo vredni, a u stvari dajemo sebi lažnu vrednost baveći se stvarima koje nisu prioriteti.

KVADRAT VREMENA

Svako od nas može da po istoj šemi napravi sopstveni kavadrat vremena. Za prokrastinaciju je posebno značajan donji levi deo kvadrata – one stvari i aktivnost koje su nam značajne, ali nisu hitne. Na njima najčešće prokrastiniramo.

Mehanizmi održavanja prokrastinacije:

ZAVARAVANJE KROZ DELATNOST – kompjuter, TV, štampa, home office

KOGNITIVNO ZAVARAVANJE – „manjana zamka“ – sutra je novi dan, počeću sutra; uslovna „manjana zamka“ – počeću kad se za to steknu uslovi; zamka prošlosti – tek kada rešim sve svoje probleme iz prošlosti (majka i otac su se razveli) moći ću da se bavim završavanjem studiranja; „Catch 22“ – postavljanje nemogućih, nerešivih uslova za početak; emotivno zavaravanje – to je ono čekanje da budemo u dobrom raspoloženju ili da nam se javi motivacija.

• Avgust 2008 [1]
• Maj 2008 [4]
• April 2008 [4]

• Generalna [9] 

• BOJKOT
• -1.6kg
• Adekvatno plaćanje
• "Oćeš čokoladu?"
• Prokrastinacija i kako nam truje život
• DEMOTIVACIJA
• Repetitio mater studiorum est (il' možda nije)
• Ja o ovome ništa ne zna...
• Čestitamo!