You can glow

Prokrastinacija (reč koju nisam iz prvog znala ni da napišem) obeležava moj život iz dana u dan, a Boga mi, i iz godine u godinu.

Možemo je smatrati samosabotirajućom tendencijom, koja se definiše kao izbegavajuće ponašanje koje vodi u sabotažu postizanja sopstvenih ciljeva. Odluka da odložimo nešto što nam je važno je impulsivna odluka, tzv. „odluka iz stomaka“. Lenjost nije isti pojam, jer se kod lenjosti javlja apatija, cilja nema ili dosezanje tog cilja nije važno. Prokrastinacija je pojava koja nas vodi u maksimalno zadovoljstvo danas, ovog trenutka, a prenebregava se činjenica dugotrajnih posledica.

Uzroci prokrastinacije su:

PERFEKCIONIZAM (potreba da se stvari rade perfektno, a ako nisam sposoban da ih tako radim, onda sam totalni gubitnik i ne treba ni da počinjem)

STRAH OD NEUSPEHA (ne smem da pogrešim, jer ako pogrešim onda sam luzer, manje vredan...)

MODEL MAJSTORSTVA (vidimo kako drugim ljudima ide lako aktivnost koju mi želimo da izvedemo, probamo i mi, ali  nama ne ide tako lako i onda odustajemo, jer mi nismo rođeni za to - da jesmo, išlo bi nam dobro od samog početka)

STAVLJANJE KOLICA ISPRED KONJA (čekamo da budemo raspoloženi, čekamo inspiraciju, motivaciju... E kako to ne ide baš tim redom, nikako da počnemo. Pogrešna je pretpostavka da je neophodna motivacija da bi nešto otpočeli – prvo donesemo odluku da nešto uradimo, krenemo u aktivnost, pa se javi motivacija, pa još malo aktivnosti, raste motivacija, sledi još više akcije...)

NESIGURNOST U SEBE

PASIVNA AGRESIVNOST

IZOSTANAK NAGRADE ILI PRIZNANJA

PRINUDA, MORANJE (jer mnogo je teže otpočeti nešto što morate, nego nešto što želite)

Vrste prokrastinacije (po Knausu):

PROKRASTINACIJA ODRŽAVANJA – odnosi se na svakodnevne aktivnosti i obaveze („Sutra ću da peglam, sad ću da se igram na kompu“.)

PROKRASTINACIJA RAZVOJA – odlaganje bavljenja sadržajima koji su vezani za lični rast i razvoj, usavršavanje ili održavanje zdravlja ( „U ponedeljak prestajem da pušim“ – a što ne sada?).

HRONIČNA PROKRASTINACIJA – celog dana se bavimo čišćenjem, peglanjem, kuvanjem i tako zavaravamo sebe da smo vredni, a u stvari dajemo sebi lažnu vrednost baveći se stvarima koje nisu prioriteti.

KVADRAT VREMENA

Svako od nas može da po istoj šemi napravi sopstveni kavadrat vremena. Za prokrastinaciju je posebno značajan donji levi deo kvadrata – one stvari i aktivnost koje su nam značajne, ali nisu hitne. Na njima najčešće prokrastiniramo.

Mehanizmi održavanja prokrastinacije:

ZAVARAVANJE KROZ DELATNOST – kompjuter, TV, štampa, home office

KOGNITIVNO ZAVARAVANJE – „manjana zamka“ – sutra je novi dan, počeću sutra; uslovna „manjana zamka“ – počeću kad se za to steknu uslovi; zamka prošlosti – tek kada rešim sve svoje probleme iz prošlosti (majka i otac su se razveli) moći ću da se bavim završavanjem studiranja; „Catch 22“ – postavljanje nemogućih, nerešivih uslova za početak; emotivno zavaravanje – to je ono čekanje da budemo u dobrom raspoloženju ili da nam se javi motivacija.

• Avgust 2008 [1]
• Maj 2008 [4]
• April 2008 [4]

• Generalna [9] 

• BOJKOT
• -1.6kg
• Adekvatno plaćanje
• "Oćeš čokoladu?"
• Prokrastinacija i kako nam truje život
• DEMOTIVACIJA
• Repetitio mater studiorum est (il' možda nije)
• Ja o ovome ništa ne zna...
• Čestitamo!